Клима

   Климатске одлике формирају географски положај и рељеф, па је за целу регионалну просторију пресудно што је високим планинама одвојена од изразитих утицаја из Средоземног мора а широко отворена према Панонској низији.Тиме се граде одлике умерено континенталне климе са хладним зимама и топлим летима,уз мања одступања, док се у пролеће снажније осећају топлија струјања са југа утичући на брже топљење снега, на пораст водостаја и бржи раст вегетације.

   Средња годишња температура износи 11,2-11,7°С. Средње месечне температуре ваздуха се крећу од -0,8°С у јануару до 22,2°С у јулу. Такав распоред температуре условљен је продором хладних ваздушних маса са севера и топлих са југа. Средње месечне температуре премашују још у марту 10°С и задржавају се изнад те вредности све до новембра.

   Укупна годишња сума осунчавања износи 2.068 часова, од тога на период од марта до октобра отпада 1.759 часова или 85% од годишње суме, што ово подручје сврстава у област умерене облачности. У јануару је најмање учешће сунчаних часова (65), а највеће у јулу (306).

   Падавине у просеку износе 619 мм. Средње месечне суме су највеће у мају (83 мм), а најмање у фебруару (35 мм). Hајвише атмосферског талога добијају пролећни и летњи месеци са 344 мм или 56% од укупне годишње количине. Релативна влажност ваздуха је највећа у зимским месецима када су температуре ниске, док је у току лета најнижа. Она се креће од 64%-71%, док је средња вредност притиска водене паре 8,5 мм/Hg са амплитудама у јануару од 4 мм/Hg до јула од 13,8 мм/Hg.

   Ветрови се јављају као стални када и проузрокују локалне временске непогоде, или као повремени ако их стварају продори ваздуха из суседних области. Иначе врло су значајан фактор јер утичу на климатске промене изазивајући разлике у температури, доносећи падавина или сушу. Међутим како Јагодинско поље одликује период тишина са 60,4%, а период ветрова са 39,6%, они мало помажу у проветравању котлине од загађеног ваздуха и растеривању магле, па и на манифестовању других појава.

   Најучесталије дува северозападни ветар са особином да доноси главне количине падавина под утицајем ваздушних струја са Атлантског океана и Јадранског мора.

   Други по учесталости је југоисточни ветар - Kошава који стиже преко долине Црнице и креће се низводно све до Багрданског теснаца. Долази са Карпатско - Балканских планина услед разлика у ваздушном притиску које настају као резултат високог ваздушног притиска који се образује изнад континенталних области (Украјина) и Средоземља где влада низак ваздушни притисак. Током пролећа и лета дува као сув и доста топао ветар са којим ретко стижу падавине чак и у току зиме, мада доноси сув снег и гради високе сметове изазивајући повећан осећај хладноће.

   Трећи по значају је хладни северац нарочито због утицаја на исушивање тла у периоду вегетације од јула до септембра. Знатно је ређи од октобра до јануара мада тада утиче на највеће температуре.

   Јужни ветар, развигорац, дува током читаве године. У рано пролеће може да се нагло јави и дуже да траје изазивајући и поплаве. Са њим се мешају лoкална југозападна ваздушна струјaња из Левачке котлине или из Варваринског поља, али их Ђурђево брдо омета у продору ка Јагодини.

   Иначе, средња јачина ветрова износи око 2-6 бофора, што је равно кретању 2-5 м/с односно 7-18 км/ч, док максимална јачина иде и до 6-9 бофора, доводећи и до озбиљних штета. Јаки ветрови обично не трају дуго, са изузетком кошаве која током зиме а и пролећа дува и до 15 дана са максималном снагом од 8 бофора, односно 55 км/ч. Олујни карактер, често праћен градом, има западни ветар са највећом жестином у току лета.

 

Почетна страна