Територија данашњег села Ланишта одувек је у историји била занимљива за насељавање становништва, то је пре свeга из практичних разлога јер се налази такорећи на самом улазу у Баграданску клисуру која је једина таква на Великој Морави. Због тога су становници знали да ће насељем на том положају штитити приступе са југа од потенцијалних непријатеља.

   Најстарије познато насеље са ове територије је Градац који се налази изнад села. Реч је о насељу са краја VIII - последње деценије VII века пре нове ере (тзв. Гвоздено доба IIа). Таквих утврђених насеља на територији Јагодинске котлине у том периоду је било укупно 19, али је насеље у Ланишту то које по својој величини и изванредном војностратегијском положају које доминира целом долином и свакако је било централно насеље регије у то доба. Остала утврђења су штитила све природна приступе регији и она су практично затварала приступ котлини код Јагодине а била су повезана визуелно са Лаништем, тако да са са њих у централном насељу могла сигнализирати свака опасност.

   Касније у историји ситуација се донекле мења и крајем VII века и у VI веку пре нове ере (тзв. Гвоздено доба IIб) остаје само шест утврђених насеља, међу њима и Градац које сада међутим губи свој централни значај, а водећу улогу преузима велико утврђено насеље у Остриковцу - Ђула, са истим таквим значајним стратегијским положајем.

Акропола

   Плато на коме се налазило утврђење, површине од приближно 2 хектара, елипсоидног је облика, са уздигнутим крајевима у односу на средишњи део, који је само делимично раван. Са арополе види се цело Јагодинско поље и што је било посебно значајно, могло се контролисати кретање кроз Багрданску клисуру и Багрданско-Јагодинску удолину којом се та клисура могла заобићи. Судећи по равномерно распоређеном кућном лепу и осталом археолошком материјалу, насеље се простирало на целом платоу.

   Улаз у насеље су штитила два одбрамбемна објекта различите величине. Они су израђени од дрвета и земље. Првобитни изглед одбрамбених објеката је могућно поуздано реконструисати. Објекат 1, који се налазио на месту на коме се прилазна коса спаја са платоом огранка, сачињавали су ров и бедем на његовој унутрашњој ивици. Објекат 2, димензија 50·10 м, чини лучни насип. На основу изгледа, димензија и распореда одбрамбених објеката може се закључити да је одбрамбена концепција ове градине била изразито дефанзивна. Подизањем ових објеката становници Градца желели су да непријатеља одврате од напада. ако би он ипак одлучио да нешто тако учини, суочио би се са мудром и снажном одбраном. Моћним бедемима није се са спољне старне могло нашкодити. Тешко их је било запалити, а још теже прокопати. Изградњом другог великог одбрамбеног објекта 2, достигнут је врхунац у заштити насеља.

   Утврђење у Новом Ланишту показује да су његови градитељи веома успешно решили више проблема - од избора локације, места одабраног за подизање одбрамбених објеката, њихове величине, облика и распореда до грађевинског материјала. У Градцу није урађено ништа што није било неопходно, а да то у исто време није било и максимално рационално и функционално. Изненађује, међутим, висок степен војног знања, посебно ако се има на уму да у том смислу традиције нису биле бог зна какве.

Подграђе

   Насеобина у подграђу је типично равничарска, а такође је добро заштићена од непријатеља, јер је опасана напуштеним меандрима Велике Мораве и Белице. Према томе, тај део насеља био је неприступачан из долине Велике Мораве, осим, можда у краткотрајном периоду воденог минимума поменутих река.

   Очигледно је да је ова насеобина штитила прилазе из долине Велике Мораве утврђеном делу насеља на узвишици. Колико се ово насеље у подграђу сматрало значајним у заштити градине указује чињеница да на страни на којој се налазила та равничарска насеобина није било фортификационих објеката. С друге стране, током већег дела године, у подграђе се могло стићи једино преко градине.

Привређивање

   Становници Градца бавили су се земљорадњом и сточарством, док је лов, а нарочито риболов, имао мање значајну улогу. Најраспрострањенија житарица била је просо, али су гајени и јечам, пир и две врсте пшенице. Лан је узгајан не само као текстилна биљка већ и за добијање уља. Коришћене су и биљке које имају лековита својства, као например зова.

   Осим коза и оваца које су биле најчешће домаће животиње, гајени су: свиња, говече, коњ и пас. Становници Градца ловили су јелена, срну, дивљу свињу, зеца, различите ситне животиње и птице. Нарочито је био популаран јелен, и то највише због рогова.

   Металургија на овом локалитету посведочена је са неколико калупа за ливљење. Занимљиво је да је оруђе и оружје претежно израђивано од камена и животињских костију. Овај податак указује да сама металургија није задовољавала становнике Градца за израду употребних предмета.

   Од свих оруђа најбројнији су жрвњеви: нађено је на десетине примерака, по чему се овај локалитет издваја од осталих. Међу произвођачима добара несумљиво су најпродуктивнији били керамичари. Само је у одбрамбеним објектима нађено је на десетине целих судова и више хиљада уломака керамике. Облици судова, различите технике украшавања и многи украсни мотиви указују да је керамика достигла завидан ниво развоја са доста специфичности које су карактеристичне само за ово подручје.

Улога насеља

   Изградњом утврђења у Ланишту, први пут је у Поморављу настала једна нова врста насеља. Доминантним положајем локације још више је истицана монуманталност утврђења, без обзира на то да ли се оно посматра из долине Велике Мораве или са околних планина.

   Кружни, односно овални облик насеља посебно је потенциран обликом фортификационих објеката. Такав изглед утврђења и одбрамбених објеката посебно је добрим делом је условљен природним одликама локације, материјалом од којих су објекти изграђени и техничким решењима примереним у градњи.

   Због своје улоге у одбрани регије, ово насеље, морало је да буде изузетно привлачно за већину становништва из средњег Поморавља. Сигурност није била једина привилегија нити војни задаци једина обавеза становника овог насеља. Несумљиво је да је примарна улога утврђења била војна. Многе чињенице, међутим указују да је насеље стекло и друге функције: теократске, световне, трговачке и друге.

   Топографија и диспозиција насеља, као и нађени предмати осликавају односе у трибалском друштву током VII века пре нове ере у Поморављу. Несумњиво је да на развој Трибала није ништа толико деловало као оснивање утврђења на узвишицама. Известно је да су та утврђења била реакција на опасност од непријатеља. Подигнути бедеми нису само штитили само становнике у утврђењу; они су истовремено разграничавали два основна сталежа трибалског друштва: малобројни - управљачко-војно-теократско-трговачки, који је живео на великим градинама, окружен луксузним производима и вишковима шире заједнице и бројнији сталеж - становништво отворених насеља.

   На питање какав је облик владавине постојао у Градцу тешко се може прецизно одговорити, али чини се да се може применити онај став који је дефинисао Аристотел а то је да су таква утврђења израз монархистичког и олигархијског система владавине.

   Крајем VII века пре н.е. нова инвазиона заједница освојила је сва насеља из најстарије фазе гвозденог доба у долини Велике Мораве и у њеном непосредном залеђу, укључујући и Градац у Новом Ланишту. Новодошла заједница наставила је да живи на освојеним насељима. Сада међутим Градац престаје да има онај значај који је имао раније и сада служи само као осматрачница стратешки важног положаја као што је излаз из Багрданске клисуре.

   Последњих година интезивно се трага за некрополом на којој су сахрањивани становнивци Градца. недавно су на левој обачи Каменитог потока, у подножју градине, приликом ископавања темеља за куће, налажене људске кости и различити предмети, међу којима има и златних.

   Утврђење у Новом Ланишту из почетне фазе гвозденог доба и одбрамбени систем коме је оно припадало немају паралеле у Подунављу нити на Балканском полуострву, у којима су истовремено егзистирале културно сродне популације. Било која европска регија из VII века пре н.е, тешко би се по броју становника могла упоредити са Поморављем. И током млађих фаза гвозденог доба Поморавље је било густо насељено. Утврђења из каснијих времена и многи скупоцени налази сведоче да је ово подручје задржало висок културни ниво, али не и престиж у односу на друге истовремене заједнице на југоистоку Европе.

* Делови овог текста преузети су из публикације ''Гвоздено доба у Поморављу; насеље Градац у Ланишту'' аутора Милорада Стојића у издању Галерије Српске Академије наука и Уметности, Београд 1991.